Stvaranje tradicije zaštite životinja - civilizacijska obaveza SCG

PRVA REZOLUCIJA - PRVI KORAK

”O veličini jedne nacije i o njenom moralnom napretku može se

suditi prema načinu na koji postupa prema svojim životinjama”

Mahatma Gandi

Briga o zaštiti životinja u savremenom društvu zauzima značajno mesto. Kaže se da se stepen civilizovanosti jednog društva ogleda u načinu na koji ono tretira životinje.

U odnosu na Evropske zemlje, Srbija i Crna Gora su u ovoj oblasti u velikom zaostatku. Pored Albanije i Bosne i Hercegovine, mi smo jedina zemlja, članica Saveta Evrope koja nema Zakon o zaštiti životinja, što utiče na povećanje broja slučajeva njihovog zlostavljanja. Pored toga što grubo krši principe zaštite životinja, nasilje nad životinjama povezano je i sa agresijom prema ljudima, psihopatološkim fenomenima, kriminogenim ponašanjem i porodičnim nasiljem.

Uvereni da Srbija i Crna Gora imaju civilizacijsku obavezu stvaranja tradicije zaštite životinja, ORCA je na V redovnoj Skupštini usvojila Prvu rezoluciju o zaštiti životinja u Srbiji i Crnoj Gori. Kroz niz konkretnih preporuka, ovaj akt se obraća zakonodavnoj i izvršnoj vlasti na svim nivoima, političkim partijama, medijima, privredi, građanima i nevladinim organizacijama, sugerišući način na koji se može unaprediti zaštita životinja u našoj zemlji.

Sa pozivom za podršku, Rezolucija je upućena Predsedniku Skupštine Republike Srbije, Predsedniku Vlade Republike Srbije, Predsedniku Republike Srbije, Predsedniku Republike Crne Gore, Predsedniku državne zajednice Srbije i Crne Gore, Predsedniku Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore, i svim drugim organima vlasti.

Pozivamo sve građane, političke partije, medije, nevladine organizacije koje se bave razvojem civilnog društva, obrazovne i naučno-istraživačke institucije, kao i privredne organizacije u Srbiji i Crnoj Gori da prihvate principe Prve rezolucije i svojim potpisom potvrde njenu nužnost.

Podržite i Vi Prvu Rezoluciju - potpišite peticiju!

Rezoluciju su prvi podržali beogradski intelektualci:

• prof. dr Dobrivoje Radovanović, dekan Defektološkog fakulteta;

• Miroljub Paunović, rukovodilac Stacionara za majku i decu u Zvečanskoj;

• prof. dr Jelena Vlajković, psiholog, profesor na Filozofskom fakultetu;

• Ljuba Pejaković, direktor Centra za prava deteta;

• Živorad Gajić, Zavod za vaspitanje dece i omladine;

• Vesna Stanojević, direktor Savetovališta protiv nasilja u porodici;

• prim dr Vojislav Ćurčić, psihijatar, psihoterapeut direktor Odeljenja za adolescentnu psihijatriju bolnice KBC "Dr Dragiša Mišović";

• Vesna Brzev-Ćurčić, psiholog i psihoanalitičar;

• Čedomir Vasić, slikar, rektor Univerziteta umetnosti;

• prof. dr Marica Šuput, dekan Filozofskog fakulteta;

• Goran Paskaljević, reditelj;

• Dušan Kovačević, reditelj i ambasador SCG u Portugalu;

• Petar Lalović, reditelj;

• Ivan Tasovac, direktor beogradske filharmonije;

• Mirjana Bobić Mojsilović, književnica;

• Vukica Mikača, umetnički fotograf