Kako bi se obezbedila zaštita dobrobiti oglednim

životinjma, ORCA se zalaže za:

• Ratifikaciju Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka (doneta od strane Saveta Evrope u Strazburu 1989.) koji se koriste u eksperimentalne i druge naučne svrhe;

• Donošenje Zakona o zaštiti životinja u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori i Pravilnika koji bi detaljno i precizno definisali uslove gajenja, iskorišćavanja i prometa oglednih životinja;

• Osnivanje Etičkih komiteta za zaštitu životinja pri institucijama koje se bave gajenjem i eksploatacijom oglednih životinja;

• Edukaciju naučnika, nastavnika, studenata i učenika u oblasti zaštite oglednih životinja.

Kampanja “miš ili Miš?” odnosi se na zamenu tradicionalnih eksperimenata na životinjama, koji se izvode u obrazovanju (osnovne, srednje škole i fakulteti), uvođenjem alternativnih metoda

Ovde ćemo pokušati da odgovorimo na najčešće postavljana pitanja i da razbijemo neke zablude, čime ćemo pokazati da se velikom broju eksperimenata ipak može naći zamena, a da eksperiment ne gubi na vrednosti i da se pritom čak i smanjuje cena eksperimenta, kako etička tako i ekonomska!

U kojim naučnim disciplinama se koriste ogledne životinje u obrazovne svrhe?

Gotovo da nema prirodne naučne discipline koja svoja znanja ne stiče i ne proširuje na oglednim životinjama. U obrazovanju to su: biologija, anatomija, fiziologija, imunologija, mikrobiologija, farmakologija, toksikologija, patološka fiziologija, patološka morfologija i mnoge druge.

Koji su to međunarodni propisi kojima je predviđena

zaštita prava i dobrobiti oglednih životinja?

• Univerzalna deklaracija prava životinja (UNESCO, 1978.);

• Evropska konvencija o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge naučne svrhe (Savet Evrope, Strazbur, 18.3.1989.);

• Univerzalna deklaracija o dobrobiti životinja (WSPA, 2000.),

  Direktiva Saveta 86/609/EEC od 24. novembra 1986. godine.

Šta je to alternativa?

Alternativa je pojam koji, između ostalog, podrazumeva zamenu živih životinja u in vivo ogledima. Alternative u edukaciji čine mnogobrojne metode koje studentu u potpunosti objašnjavaju datu materiju a isključuju usmrćivanje životinja. To su najčešće programi smešteni na CD-u, video zapisi, fizički modeli i razni aparati i dr. Ove metode pružaju studentu/učeniku sve neophodne informacije a rad čine zanimljivijim i efikasnijim. Student/učenik aktivno učestvuje u eksperimentu (ako radi na nekom programu ili modelu) i može ga ponoviti onoliko puta koliko to želi.

Koje su neželjene posledice in vivo ogleda koje izvode studenti/učenici? 

• Stvara se pogrešan odnos prema vrednosti života životinja i dovodi do emocionalne desenzibilizacije učenika/studenata (budućih naučnika).

• Brutalizacija učenika/studenata i hrabrenje u usvajanju pogrešnog stava da su životinje nesvesna bića kod kojih bol i patnja ne predstavljaju emocionalno iskustvo.

• Remeti se ekološka ravnoteža lokalnih ekosistema izlovljavanjem životinja.

Pa, šta ako se protivimo uvođenju alternativnih metoda u nastavu?

• Time nastavljamo negativnu tradiciju izvođenja ogleda koji uzrokuju nepotreban bol i patnju oglednih životinja!

• Time ignorišemo i nipodaštavamo međunarodno prihvaćene pravne i etičke norme koje štite prava i dobrobit oglednih životinja i govore u prilog alternativama kao i prigovoru savesti protiv diskriminacije, kao osnovnom ljudskom pravu!

Koje su prednosti alternativa? 

• Etičke - studenti ne oduzimaju život;

• Obrazovne - ogled mogu ponoviti onoliko puta koliko to žele i mogu sami kreirati ogled;

• Estetske - nema krvi, ni scena patnji;

• Profesionalne - mladi naučnici, asistenti mogu da uvežbavaju brojne tehnike a da ne ubijaju veliki broj životinja;

• Ekonomske - jedan CD npr. može da zameni više od 100 životinja po generaciji studenata;

• Bezbedonosne - ne može doći do povreda prilikom baratanja sa instrumentima i životinjama.