> kampanje > kampanja za donošenje zakona


Radna verzija nacrta zakona o zaštiti životinja Republike Srbije

 

PREAMBULA

I OPŠTE ODREDBE

II OPŠTA ZAŠTITA ŽIVOTINJA

III SELEKCIJA I GENETIKA

IV SAVETODAVNA KOMISIJA I ETIČKI KOMITET ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA

V ZAŠTITA ŽIVOTINJA PRI GAJENJU

VI ZAŠTITA ŽIVOTINJA PRI TRANSPORTU

VII ZAŠTITA ŽIVOTINJA PRI KLANJU

VIII ZAŠTITA OGLEDNIH ŽIVOTINJA

IX ZAŠTITA LJUBIMACA

X ZAŠTITA NAPUŠTENIH I IZGUBLJENIH ŽIVOTINJA

XI DIVLJE ŽIVOTINJE U ZAROBLJENIŠTVU

XII OPASNE ŽIVOTINJE

XIII UDRUŽENJA I ORGANIZACIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA

XIV NAGRADE I PRIZNANJA

XV NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA

XVI NADZOR

XVII FINANSIJSKO POKRIĆE

XVIII KAZNENE ODREDBE

XIX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE



PREAMBULA

 

Narodna Skupština,

 

- svesna da su životinje bića koja mogu osećati, patiti i radovati se,

- svesna da je njihovo poštovanje i zbrinjavanje u skladu sa njihovim potrebama, odnosno da je očuvanje njihove dobrobiti moralna obaveza svakog čoveka,

- priznavši neprocenjivu vrednost koju za čovečanstvo ima životinjski svet u celini, kao i svaka jedinka  pojedinačno,

- izražavajući  nameru, da Republika Srbija na aktivan način uzme učešće u zaštiti životinja, odnosno obezbeđivanju uslova života i poštedi životinja od zlostavljanja, 

 

donosi sledeći zakon:
 
Povratak na vrh strane

 

 I OPŠTE ODREDBE

 

Cilj zakona

 

Član 1.

 

Cilj ovoga Zakona je da potpomogne i unapredi zaštitu jedinki iz životinjskog sveta, da osnaži i unapredi čovekovu svest u pravcu odgovornijeg postupanja sa životinjama, kao i da utvrdi osnovna pravila za zaštitu životinja

 

Ovaj Zakon propisuje odgovornost obaveze i dužnosti ljudi za zaštitu životinja, što podrazumeva zaštitu njihovih života, zdravlja i dobrobiti; pravila za odgovarajući postupak sa životinjama; postupke ili ponašanja se smatraju za zlostavljanje životinja i koja ponašanja u postupanju sa životinjama su zabranjena; uslove koji su potrebni za zaštitu životinja pri gajenju, transportu, izvođenju ogleda, klanju i usmrćivanju životinja; uređuje postupak, u vezi sa napuštenim i izgubljenim životinjama; uslove za formiranje udruženja koja deluju na području zaštite životinja; propisuje nagrade i priznanja na području zaštite životinja; uređuje nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i sankcije za prekršioce njegovih odredi.

 

Zaštita životinja čiji opstanak zavisi od čoveka zasniva se na odrednicama ovog Zakona. Ako u drugim zakonima postoje sporne ili oprečne odrednice onda se radi zaštite životinja moraju primeniti odrednice ovog Zakona.

 

Član 2.

 

Zaštita životinja je dužnost svih fizičkih i pravnih lica, koja su u bilo kom odnosu sa životinjama.

 

U fizička i pravna lica spadaju državne, pokrajinske, oblasne, opštinske i mesne uprave,  veterinarske i stočarske institucije i organizacije, obrazovne institucije, koje u svom radu koriste žive životinje, zatim lovne  i druge organizacije koje udružuju odgajivače životinja i udruženja za zaštitu životinja, kao i odgajivača i vlasnika.

 

Oblasti zakona

 

Član 3.

 

Ovaj zakon se odnosi na sve životinje koje imaju razvijena čula za prijem nadražaja i razvijen nervni sistem za registrovanje nadražaja koji dovode do bola.

 

Ovaj zakon obuhvata:

1.      životinje koje se gaje i koriste u komercijalne svrhe;  

2.      životinje koje se koriste za naučno-istraživačke svrhe, gaje radi proizvodnje vakcina i dijagnostičkih sredstava, kao i životinje koje se gaje za banke gena, obrazovanje ljudi i popularizaciju nauke;

3.      životinje koje se gaje u cilju korišćenja za takmičenja i druge sportske svrhe;

4.      ovčarske pse, pse čuvare, odbrambene i spasilačke pse, pse vodiče slepih osoba, pse pokazivače i pse koji se koriste u terapeutske svrhe;

5.      životinje prilagođene za lov, ako drugi pravni propis ne odredi drugačije;

6.      životinje koje učestvuju u predstavama ili se izlažu na izložbama i drugim sličnim manifestacijama koje služe za prikazivanje životinja;

7.      životinje koje se koriste u redovnim aktivnostima vojske, policije, državne bezbednosti i carinske službe;

8.      životinje za društvo (ljubimci);

9.      opasne životinje, napuštene i izgubljene životinje, životinje u zoološkim vrtovima, lovačkim vrtovima i lovačkim parkovima, (rezervatima i nacionalnim parkovima), kao i na sve divlje životinje koje se iz bilo kojeg razloga drže u zarobljeništvu, ako posebni pravni propis ne određuje drugačije.

 

Odredbe posebnih pravnih propisa odnose se na divlje životinje kod kojih je dozvoljen lov, na vrste riba koje se mogu loviti ili pecati, kao i na životinje koje su pod zaštitom ili su obuhvaćene međunarodnim sporazumima koji se odnose na zaštitu prirode.

 

Osnovni pojmovi

 

Član 4.

 

U smislu ovog zakona:

1.      Vlasnik životinje je svaka osoba koja poseduje životinju, stara se o njoj  i odgovara za dela i postupke životinja koje ima u vlasništvu (i ima pravo da raspolaže sa životinjom u skladu sa ovim zakonom);

2.      Odgajivač životinje je vlasnik životinje ili druga osoba koja neposredno brine o njoj, vlasnik objekata za gajenje, trgovinu, prevoz, klanje, negu i izložbe životinja, kao i osoba koja priređuje priredbe sa životinjama;

3.      Životinje su svi sisari osim čoveka, ptice, gmizavci, vodozemci, ribe i beskičmenjaci prijemljivi za bol, patnju i distres;

4.      Domaća životinja je ona životinja koju je čovek pripitomio i koju tradicionalno gaji radi proizvodnje hrane, prirodnih vlakana i materijala životinjskog porekla;

5.      Divlja životinja je ona životinja koja nije pripitomljena i nastala veštačkim odabiranjem ili biotehnološkim postupkom i čiji opstanak ne zavisi neposredno od čoveka;

6.      Životinje koje se gaje u komercijalne svrhe su kopitari, papkari, živina, kunići, pčele i svilene bube, a koriste se za proizvodnju hrane, vune, kože, perje, prirodnih vlakana, rad ili ostvarenja drugih ekonomskih ciljeva za čoveka;

7.      Životinje čiji opstanak zavisi od čoveka su domaće i divlje, komercijalne životinje, ogledne životinje, životinje za društvo i divlje životinje koje čovek gaji u zarobljeništvu;

8.      Ljubimci (životinje za društvo) su psi, domaće mačke, sobne ptice, mali glodari, terarijumske, akvarijumske i druge životinje koje se gaje radi druženja i pomoći čoveku;

9.      Ogledna životinja je svaki živi kičmenjak, osim čoveka, uključujući prirodne larvene oblike (slobodno živeće i/ili reprodukovane larvene oblike) bez fetalnih ili embrionalnih oblika;

10. Opasna životinja je životinja koja može ugroziti okolinu odnosno čoveka zbog svoje naravi ili agresivnosti;

11. Oštećenje životinje je trajno ili privremeno narušavanje telesne celovitosti, psihičkog stanja i oblika i obrazaca ponašanja;

12. Zlostavljanje životinja je nepotrebno povređivanje životinje koje nanosi bol i patnju, ili takva intervencija, postupanje prema njoj, kao i sprečavanje da ispuni svoje potrebe u meri, koja može da prouzrokuje trajni strah povredu ili narušavanje zdravlja; dalje gajenje i razmnožavanje jedinki koje pate od nekih naslednih bolesti, pri čemu se to ne vrši u ogledne svrhe u skladu sa ovim zakonom;

13. Intervencija (zahvat, hirurški zahvat) na životinji je promena fizičkog, psihičkog ili biološkog stanja životinje;

14. Zoološki vrt je stalna ustanova koja je osnovana s ciljem da potpomogne i unapredi popularizaciju i proučavanje životinja, kao i obrazovanje čoveka, držanjem i prikazivanjem živih životinja zasnovano na naučnim osnovama, odnosno da uzme učešće u očuvanju ugroženih vrsta;

15. Pansion za životinju je takva ustanova koja uz novčanu nadoknadu preuzima životinju na čuvanje na određeno vreme, preuzima odgovornost za njeno držanje, zdravlje, kao i za bezbednost životinja i ljudi u okruženju, brižljivošću dobrog domaćina;

16. Napuštena životinja je ostavljena (izbačena, odbačena, isterana), nađena ili oduzeta životinja;

17. Prihvatilište za životinje je takva ustanova koja služi za privremeni ili trajni smeštaj životinje bez vlasnika (poseban pravni propis odnosi se na držanje oduzete životinje ili životinje koja se privremeno nalazi na posmatranju);

18. Briga o životinji podrazumeva stvaranje uslova životinji od strane čoveka da zadovolji svoje osnovne životne potrebe (obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne hrane i vode, prostora za odmor i zaklon, odgovarajućih mikroklimatskih i higijenskih uslova života, obezbeđenje prisustva i kontakta sa srodnim životinjama iste vrste) i očuvanja fizičke, psihičke i genotipske celovitosti (obezbeđenje, preduzimanje i sprovođenje preventivnih, dijagnostičkih, higijenskih, terapeutskih i drugih mera radi očuvanja zdravstvenog stanja životinje, sprečavanja nastanka povreda, bolesti različitih uzroka, bola, patnje, straha, distresa i smrti);

19. Brižljivost dobrog domaćina podrazumeva čovekovu delatnost, koja je usmerena u pravcu da životinji obezbedi takve životne uslove koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizičkim, biološkim, proizvodnim i etološkim specifičnostima, njenom zdravstvenom stanju, ispunjavaju zahteva u vezi sa držanjem i ishranom (smeštaj, ishrana, veterinarska pomoć, higijena, mir, briga, obuka, vaspitanje, nadzor) sve u cilju sprečavanja  nepotrebne i neprijatne smrti, bola, patnje i distresa;

20. Dobrobit predstavlja stepen do kojeg su zadovoljene fiziološke potrebe životinja, omogućena fizička i psihička udobnost i sigurnost, kao i očuvana njihova fizička, psihička i genotipska celovitost;

21. Etološki normativi su dopušteni sistemi gajenja koji poštuju posebne potrebe svake vrste životinja i omogućavaju odgovarajući stepen ugodnosti (dobrobit) životinja;

22. Poremećeno ponašanje je svako ponašanje koje odstupa od ponašanja pripadnika iste vrste u uslovima koji pogoduju vrsti;

23. Tehnopatije su štete ili zdravstvene smetnje koje nastaju neposredno ili posredno zbog neodgovarajućeg smeštaja i držanja, opreme ili sistema gajenja;

24. Lišavanje života životinje je postupak oduzimanja njenog života. Dozvoljeno lišavanje života je postupak pri kome se upotrebljavaju odgovarajuća sredstva koja prouzrokuju brz gubitak svesti bez bola i smrt bez patnje.

 

Član 5.

 

U postupku za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti gajenja, prevoza i trgovine, kao i delatnosti oragnizacije izložbi, takmičenja i drugih predstava u kojima nastupaju životinje, učestvuju Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede (upravni organ nadležan za veterinu i organ nadležan za stočarstvo za obavljanje delatnosti gajenja komercijalnih životinja), Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životnu sredinu kada je u pitanju gajenje divljih životinja. Organi pomenutih ministarstava proveravaju da li su uređena skloništa, odabrana oprema, tehnologija i zaposleno osoblje u skladu sa propisanim uslovima.

 

Za obavljanje delatnosti iz prethodnog stava ovog člana dozvola nije potrebna:

1.      za gajenje sobnih ptica, akvarijumskih riba, ukrasnih ptica i malih glodara;

2.      za zbrinjavanje pojedinačnih nemoćnih ili povređenih životinja do osposobljavanja za povratak u njihovu prirodnu sredinu;

3.      za gajenje iz hobija ili posedovanje ljubimaca do pet životinja; bez obzira na tu odredbu dozvola je potrebna za gajenje primata, zveri, drugih divljih ili opasnih životinja, kao i otrovnih životinja;

4.      ako tako određuje drugi propis.

 

Sa obavljanjem delatnosti iz prvog stava se sme početi po izdavanju dozvole.

 Povratak na vrh strane

 

 

II OPŠTA ZAŠTITA ŽIVOTINJA

 

Član 6.

 

Čovek se mora brinuti o životinjama čiji život i opstanak direktno zavise od njegove brige.

 

Odgajivač životinje je obavezan da postupa brižljivošću dobrog domaćina i da se stara o odgovarajućim uslovima života u skladu sa biološkim potrebama vrste i rase životinje.

 

Pri obezbeđivanju uslova života mora se uzeti u obzir starost, pol i biološko stanje životinje.

 

Pošteda i zabrana zlostavljanja životinja


Član 7.

 

Niko ne sme da prouzrokuje bol, patnju, bolest, distres i smrt životinja, osim prema odredbama ovog Zakona.

 

Član 8.

 

Zlostavljanje životinja je svako postupanje ili nepostupanje, svesno ili iz nehata, koje narušava njenu fizičku, psihičku i genotipsku celovitost.

 

 

Zlostavljanje životinja se ispoljava kroz:

1.      nemar u odnosu na vitalne potrebe životinja, kao što su potrebe za hranom, vodom skloništem, prostorom za odmor, defeciranje i uriniranje;

2.      fizičko zlostavljanje, kao što su batinanje, šutiranje, bičevanje, gonjenje, prisiljavanje na prekomeran rad, vuču ili trening, koji prevazilaze kondicionu izdržljivost životinje, neodgovarajući načini hvatanja, obuzdavanja i smirivanja životinje, kao i neodgovarajući načini nošenja ili transporta životinje;

3.      psihičko zlostavljanje kao što su onemogućavanje ili lišavanje životinje da zadovolji svoje osnovne etološke potrebe, sprečavanje životinje da iskoristi prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje od strane čoveka primenom fizičke sile, drugih životinja ili nadražaja nesvojstvenih životinji koji prouzrokuju strah, patnju i osećaj nesigurnosti, lišavanje životinje da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste i/ili različite vrste, i svi drugi oblici nanošenja životinji bola, patnje, straha, nesigurnosti, fizičkih povreda ili prouzrokovanja smrti;

 

Lišavanje životinje osnovnih životnih potreba opravdano je samo kada je to neophodno za dobrobit same životinje ili za dobrobit ljudi i drugih životinja, a ne postoje druge alternative da bi se postigli takvi ciljevi u skladu sa zakonom.

 

Član 9.

 

Nedozvoljeno je:

1.      zlostavljanje životinja;

2.      ubadanje životinja, stiskanje, natezanje ili zavrtanje delova tela životinja, obaranje, koje se ne sprovodi za stručne zahvate, udaranje, davljenje ili drugačije ugušivanje životinja, namerno povređivanje životinja, kao i polna zloupotreba životinja;

3.      izlaganje životinja vatri, vručim, oštrim ili otrovnim sredstvima, kao i drugim fizičkim i hemijskim delovanjima u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;

4.      nasilno hranjenje, ako to nije u zdravstvene ili naučno-istraživačke svrhe, čupanje perja živih peradi i druga slična dela u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;

5.      navikavati na aktivnosti koje su za nju protivprirodne i samo uništavajuće;

6.      huškanje na ljude ili druge životinje, osim u slučaju kada se u pitanju službena životinja koja obavlja neki zadatak;

7.      streljanje životinja bez obzira na vrstu oružja odnosno strelne naprave, izuzev ako se sprovodi za ulov u skladu sa propisima za lov ili za omamljivanje i anesteziju opasnih životinja, povezano sa zaštitom ljudi i životinja;

8.      uznemiravanje petardama ili drugim pirotehničkim sredstvima, uznemiravanje kamenjem ili drugim predmetima, postavljanje mamaka za uništavanje glodara na način koji može štetno da deluje na životinje, postavljanje zamke izuzev upotrebe lovnih naprava, koje životinjama ne škode;

9.      upotreba živih životinja za ishranu drugih životinja, mamljenje, lovnu probu ili jamarjenje, izuzetno je dopuštena upotreba živih životinja za ishranu životinja ako to zahtevaju uslovi približni uslovima u prirodi;

10. preopterećenje životinja, upotreba rasno nezrelih životinja (premladih ili polno nezrelih životinja), onemogućavanje neophodnog odmora, upotreba bolesnih, ranjenih, povređenih ili uplašenih životinja odnosno njihihovo fizičko iskorišćavanje, preopterećenjem vućom, kao i dopingovanje;

11. gajenje životinja radi proizvodnje krzna;

12. gajenje i obuka na način i uz pomagala, koja životinjama prouzrokuju bolesti ili druge smetnje njenom zdravlju;

13. isterivanje živih životinja iz prirodne ili urbane sredine i gonjenje zastraživanjem ili nasilnim uklanjanjem iz njihovog skloništa ili gnezda, suprotno propisima o lovstvu, kao i propisima za sprovođenje veterinarskih mera;

14. lov na divljač u periodu zabrane lova, lov na ženke u vremenu parenja, porođaja i dojenja mladunčadi;

15. ishrana životinja koja prouzrokuje patnje, smetnje ili smrt, odnosno prisiljavanje na uzimanje hrane, izuzev iz zdravstvenih razloga;

16. puštanje  divljih životinja, koje su bile odgajene uz pomoć čoveka, u prirodu, kada nisu pripremljene za opstanak u prirodnoj sredini;

17. lov divljači sa namerom gajenja u suprotnosti sa propisima o lovstvu i ribarstvu;

18. zadržavanje divljih životinja u neregistrovanim zoološkim vrtovima;

19. gajenje kičmenjaka kod kojih je nastala mutacija ili kod kojih potomci nasleđuju nakaznosti, koje proiuzrokuje patnju životinja; ovaj propis ne važi za gajenje mutanata koji su potrebni za izvođenje propisanih ogleda na životinjama, gde je takvo gajenje registrovano, ima odgovornog rukovodioca ogleda, pod nadzorom je i ima dozvolu upravnog odbora nadležnog za veterinu, u skladu sa ovim zakonom;

20.  smeštanje, transportovanje I pomeranje životinje koje je štetan za nju;

21.  upotreba pasa za vuču i nošenje tereta;

22.  dodela životinja kao vida nagrađivanja;

23.  gajenje i upotrebljavanje ljubimaca za druge komercijalne svrhe, kao što su proizvodnja hrane,  kože i sl.;

24.  iskorišćavanje neželjenih kućnih ljubimaca ili pasa i mačaka bez vlasnika u ogledne svrhe;

25.  iskorišćavanje životinja u takmičenjima i zabavnim programima u kojima se ispituje njihova brzina, snaga i izdržljivost na način koji prevazilazi njihove fiziološke mogućnosti, kao i svi vidovi iskorišćavanja životinja koji su neestetski za posmatrače i etički neopravdani.

 

Ako je postupak iz prvog stava ovog člana izvršen namerno i zbog toga nastaju posledice iz 9. člana ovog zakona smatra se da je u pitanju zlostavljanje životinja.

 

Član 10.

 

Zabranjeno je ispitivanje fizičkog i psihičkog stanja životinje za borbu, pripremanje za borbu sa drugim životinjama ili čovekom.

 

Zabranjeno je organizovanje i održavanje borbi životinja, organizovanje klađenja na borbu životinja, pomaganje njenog organizovanja, učestvovanje i klađenje.

 

Zabranjeno je u cilju borbe životinja:

1.      držati, gajiti, obučavati, oblikovati, poklanjati ili prodavati životinje;

2.      staviti na raspolaganje objekte, površinu zemljišta ili materijalna sredstva drugoj osobi.

 

Zabrana iz prvog stava ovag člana ne odnosi se na obučavanje životinje koja se koristi za lov, a koje se izvodi na osnovu posebnog pravnog propisa.

 

Član 11.

 

Ne sme se prekinuti gajenje životinje čiji opstanak zavisi od čoveka.

 

Najstrožije je zabranjeno oterati, napustiti ili izbaciti životinju.

 

Član 12.

 

Dozvoljena su takmičenja samo uz izdavanje posebne dozvole od Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije.

 

Takmičenja ne smeju imati pogubne posledice za životinju, niti narušavati njeno zdravstveno stanje i dobrobit.

 

Svako dozvoljeno takmičenje životinja mora da bude otvoreno za širu javnost, a dozvole se ne izdaju ako je takmičenjem ugrožen život i zdravstveni status životinje (trke hrtova).

 

Takmičenja životinja mogu biti dozvoljena samo ako su strogo ispoštovana pravila vezana za:

1.      starost i zdravstveni status životinja;

2.      učestalost učestvovanja životinja na takmičenjima;

3.      prisustvo veterinara na takmičenjima;

4.      izgradnju staze i prepreka,

5.      zabranu učestvovanja onih životinja čiji zdravstveni status, starosna kategorija, rasa ili vrsta ne dozvoljavaju učestvovanje u takmičenju.

 

Član 13.

 

Životinje koje učestvuju na trkama ili drugim takmičenjima u skladu sa ovim zakonom ne smeju biti tretirane supstancijama ili načinima kojima se utiče na izmenu njihovih takmičarskih osobina i temperamenta, odnosno koji služe kao doping.

 

Član 14.

 

Nijedna životinja ne sme biti uvežbavana (obučavana, trenirana) na način koji je štetan za njeno zdravlje i dobrobit, koji prouzrokuje nepotrebnu patnju, bol ili distres, a posebno ne na način u kome se primenom sile i veštačkih pomagala primorava na prevazilaženje svoje prirodne sposobnosti, odnosno snage.

 

Član 15.

 

Zabranjuje se učestvovanje životinja u zabavnim predstavama i njihovo iskorišćavanje za propagandne i slične svrhe ako se njima prouzrokuje nepotrebna patnja, bol i distres ili ako pomenute predstave  imaju za cilj izvrgavanje smehu njihovih fizičkih I psihičkih osobina, kao i isticanje ličnih interesa i koristi pojedinaca.

 

Intervencije na životinji 


Član 16.

 

Odgajivač životinja mora pravovremeno zahtevati veterinarsku pomoć i zbrinjavanje bolesnih ili povređenih životinja, veterinarsku pomoć pri porođaju, ako je potrebna, i pravilnu negu bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja.

 

Član 17.

 

Intervencije kod životinja mogu se sprovoditi:

1.      ako su garancija ostvarivanja određenog proizvodnog cilja bez narušavanja dobrobiti i prouzrokovanja bola i patnje kod životinja;

2.      ako ih obavljaju sposobne, spretne, iskusne i stručne osobe; i

3.      ako su garancija da se posle njihovog obavljanja smanjuju mogućnosti pojave distresa i zdravstevnih poremećaja kod životinja kod kojih su primenjeni i kod drugih životinja sa kojima su one u kontaktu.

 

Član 18.

 

Intervencije koje mogu prouzrokovati izvestan stepen patnje životinja mogu obavljati jedino veterinari, osim onih intervencija koje su uobičajene za vlasnika životinja, u slučaju da su hitne, odnosno njihovo odlaganje bi moglo biti štetno za dobrobit životinje, kao i upotrebe u naučno - istraživačke svrhe i drugih uslova propisanih od upravnog organa nadležnog za veterinu.

 

Za izvođenje bolne intervencije na kičmenjacima obavezna je anestezija.

 

U slučajevima kada lokalnom anestezijom nije moguće efikasno sprečiti bol, obavezna je opšta anestezija životinja.

 

Intervencija bez anestezije može se sprovesti samo onda ako anestezija ili obuzdavanje  u cilju njene aplikacije izaziva bol koji je po intenzitetu približan bolu same intervencije.

 

Posebni pravni propis odnosi se na intervencije koje je moguće sprovesti bez anestezije na životinji koja se gaji u komercijalne svrhe.

 

Na izvođenje ogleda na životinji odnose se posebna pravila ovog zakona.

 

Izvođenje bolnih zahvata na životinji bez anestezije u suprotnosti sa ovim zakonom, smatra se kao zlostavljanje životinja.

 

Član 19.

 

Ne smeju se sprovoditi hirurške intervencije na životinji koje se preduzimaju u estetske svrhe (u cilju promene spoljašnjosti ili identiteta životinje), kao i one intervencije koje se ne sprovode u cilju zdravstvene zaštite životinje ili u cilju sprečavanja kasnijeg narušavanja zdravlja - s izuzetkom sterilizacije i onih koji se izvode u cilju održanja obeležja vrste.

 

Kod obeležavanja životinje treba primenjivati onu metodu koja joj nanosi najmanji bol.

 

Obeležavanje životinja se reguliše posebnim pravnim propisom.


Član 20.

 

Zabranjeno je:

1.      odstranjivanje kanđi mačkama;

2.      odstranjivanje glasnih žica životinjama;

3.      bolno potkivanje kopitara;

4.      skraćivanje kljuna peradima, osim ako se sprovodi sa namenom da se spreče veći gubici i oboljenja pri gajenju;

5.      amputacija ili kastracija sa elastičnim prstenom;

6.      skraćivanje ušne školjke životinjama, osim u slučaju da je zahvat u korist životinja ili u cilju obeležavanja;

7.      skraćivanje repa psima, osim mladunčadima rasnih pasa, koji nisu stariji od 5 dana, kod kojih se rep skraćuje u skladu sa rasnim i kinološkim standardima, kao i kod pasa, kod kojih je zahvat u njihovu korist; navedene zahvate  mora da obavi vetrinar;

8.      amputacija ekstremiteta i svi drugi hirurški zahvati na polnim organima mužjaka, izuzev u krajnjoj nuždi, tj. u slučaju povrede i bolesti, kada takvi zahvati doprinose očuvanju zdravlja životinja;

9.      hladno žigosanje ovaca;

10. preterano skraćivanje repova kod ovaca, tj. zabranjuje se skraćivanje repa iznad vulve ženkama i iznad anusa ovnovima, sa izuzecima kada takav zahvat doprinosi očuvanju zdravlja životinja, i to skraćivanje repova se obavlja bez anestezije kod jagnjadi u prvoj nedelji života primenom gumenog restrikcionog prstena ili nekog drugog sredstva koje zaustavlja protok krvi kroz rep, dok se kod starijih životinja ova intervencija obavlja se uz obaveznu primenu anestezije;

11. amputacija jezika teladi;

12. vruće žigosanje goveda;

13. skraćivanje repova kod goveda;

14. onesposobljavanje petlova da se oglašavaju kukurikanjem;

15. kastracija mužjaka pernate živine hirurškim metodama;

16. svi zahvati na pernatoj živini predmetima ili postupcima koji bi ih sprečili da koriste krila za osnovnu namenu, osim skraćivanja krilnih pera;

17. bilo koji zahvat na pernatoj živini predmetima ili postupcima kojima se utiče na slabljenje vida probijanjem nazalnog septuma;

18. sečenje repova kod svinja, osim kod prasadi mlađe od osam dana, osim kada veterinar proceni da je takav zahvat neophodan radi očuvanja zdravlja i sprečavanja povreda, koje bi nastale griženjem repova, a pri sečenju repova posle 7. dana života obavezna je anestezija; i

19. sečenje bilo kog dela rogova jelena dok su u baršunu, pre nego što se baršun izliže i njegov veći deo sam izgubi.

 

Zabranjeno je potpuno ili delimično amputiranje telesnih delova, uzimanje delova, organa ili tkiva kičmenjaka, koje se vrši namerno.

 

Odredba prethodnog stava ovog člana ne odnosi se na slučajeve kada:

1.      zahvat po veterinarskom mišljenju potreban za smirivanje ili uklanjanje bolesti i za ozdravljenje životinja;

2.      zahvat u naučno-istraživačke svrhe u skladu sa propisima;

3.      potpuno ili delimično uzimanje organa ili tkiva potrebnih za transplantaciju, uzgajanje ćelijskih i tkivnih kultura ili pregleda izolovanih organa, tkiva ili ćelija;

4.      u pitanju sterilizacija pasa i mačaka koja se obavlja radi opšte društvene dobrobiti i dobrobiti samih životinja, kao i rezanje vrška ušiju napuštenim mačkama i psima, da bi se označilo da su sterilisani;

5.      zahvat pri gajenju životinja potreban da se spreče veći gubici ili bolesti;

 

Poseban pravni propis može dopuniti spisak intervencija koje se ne mogu sprovoditi i na detaljne uslove sprovođenja dozvoljenih intervencija.

 

Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije dužno je da sačini spisak intervencija koje se kod životinja ne mogu obavljati bez anestezije i izuzetke od tog pravila.

 

Spisak intervencija koje se ne mogu obavljati na neanesteziranim životinjama mora da bude zasnovan na naučnim činjenicama i ličnim iskustvima stručnjaka u oblasti veterinarske medicine.

 

Lišavanje života životinje

 

Član 21. 

 

Životinja se ne sme lišiti života bez prihvatljivog razloga i okolnosti.

 

Prihvatljivim razlogom i okolnošću smatra se lišavanje života životinja u nedostatku alternativnih načina rešavanja problema, i to:

1.      kada je životinja neizlečivo bolesna, povređena, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena da njen oporavak nije moguć i život za nju predstavlja izvor stalnog bola, patnje i distresa, a lišavanjem života se oslobađa bola i patnje;

2.      kada je životinja dostigla takvu starost da joj otkazuju osnovne životne funkcije;

3.      kada životinja ne može da se prilagodi uslovima u zatočeništvu, a njeno puštanje na slobodu bi predstavljalo opštu opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;

4.      kada životinja ugrožava život, zdravlje, sigurnost i imovinu ljudi i drugih životinjskih vrsta ili prouzrokuje ekološke štete;

5.      kada su proizvodi animalnog porekla neophodni za dobrobit ljudi, a ne postoje bolje i jeftinije zamene;

6.      kada je u pitanju proizvodnja, do donošenja potpune zabrane;

7.      kada je takav postupak određen radi dijagnoze, sprečavanja širenja i suzbijanja zakonom određenih zaraznih bolesti;

8.      iz drugih zdravstvenih razloga zabranjeno klanje bolesnih i povređenih životinja;

9.      kada se želi očuvati i zaštititi rasni standard određene životinjske vrste, a rađanje i prisustvo genetski malformisanih, bolesnih ili povređenih životinja predstavlja opasnost da se puštanjem u priplod takvih životinja naruši rasni standard;

10. kada je u pitanju uništavanje štetočina;

11. kada je znanje stečeno na žrtvovanim životinjama neophodno za unapređenje zdravlja i dobrobiti ljudi i drugih životinjskih vrsta; i.

12. kada je neophodno kontrolisati veličinu populacije određene vrste divljih životinja u skladu sa zakonom o lovstvu.

 

Deratizaciju mogu da vrše za to registrovane i opremljene organizacije, a glodare usmrćuju sa što manje bolova i sa skraćenom patnjom ili sredstvima za sterilizaciju tih vrsta životinja.

 

Lišavanje života životinja, koje je svesno učinjeno u suprotnosti sa ovim članom smatra se za zlostavljanje životinja.

 

Član 22.

 

Životinja se može lišiti života isključivo uz prethodno omamljivanje s izuzetkom u slučajevima sadržanim u drugom stavu ovog člana.

 

Obaveza omamljivanja životinje se ne odnosi na beskičmenjake, na klanje živine, kunića koji se gaje u domaćinstvima za ishranu, kao i u slučaju kada ovakvo lišavanje života životinje opravdava specifična situacija. Međutim, i u ovim slučajevima mora se obezbediti da se životinja liši života brzo i stručno, i uz najmanje patnje.

 

Poseban pravni propis reguliše način lišavanja života životinje koji se izvodi bez obaveze prethodnog omamljivanja, ukoliko postupak dovodi do trenutnog i potpunog gubljenja svesti, i neosetljivosti ili smrti.

 

Član 23.

 

Životinje se ne smeju lišavati života na javnim mestima niti na mestima pristupačnim ljudima i drugim životinjama, osim u lovištima kada lov predstavlja način regulacije brojnosti populacije određene vrste divljači ili štetočina u skladu sa zakonom o lovstvu.

 

Član 24.

 

Poseban pravni propis reguliše detaljna pravila vezana za načine humanog lišavanja života životinja.

 

Načine humanog lišavanja života životinje određuje Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike Srbije, osim u slučaju žrtvovanja oglednih životinja za koje je nadležno i  Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije.

 

Član 25.

 

Svako lišavanje života životinje mora se obaviti sa što manje fizičke i mentalne patnje za tu životinju.

 

Izabrani način za humanu smrt životinja:

1.     mora prouzrokovati trenutni gubitak svesti ili smrt, ili

2.     biti izveden sa prethodnom dubokom opštom anestezijom posle koje sledi postupak koji će prouzrokovati sigurnu smrt bez mogućnosti oporavka.

 

Osoba koja je obavila lišavanje života životinje u skladu sa zakonom mora obavezno proveriti da li je životinja zasigurno mrtva.

 

Član 26.

 

Strogo su zabranjeni sledeći načini lišavanja života  životinja:

1.     svi načini gušenja, davljenja i batinanja (umlaćivanja) životinja;

2.     upotreba otrovnih supstancija ili lekova, u dozi i po načinu aplikacije koji su u suprotnosti sa stavovima iz prethodnog člana;

3.     primena električne struje na načine koji ne dovode do neposrednog gubitka svesti; i

4.     druge slične metode.

Povratak na vrh strane

 

 

III SELEKCIJA I GENETIKA

 

Član 27.

 

Pojedincima i naučnim institucijama zabranjeno je patentiranje životinja biotehnološkim metodama nove generacije, kao što je genetski inženjering, tj. proizvodnja novih vrsta životinja, kao i kloniranje životinja.

 

Član 28.

 

Strogo je zabranjeno vršiti selekciju, planirati reprodukciju i obavljati genetske modifikacije i manipulacije na životinjama koje narušavaju njihovu opštu dobrobit, zdravstveni status i vitalnost radi povećanja proizvodnih i radnih osobina ili zadovoljstva pojedinaca.

 

Član 29.