ORCA, organizacija za poštovanje i brigu o životinjama

> kampanje > kampanja za donošenje zakona > obrazloženje

ZAKON O ZAŠTITI DOBROBITI ŽIVOTINjA (predlog ORCA)

O B R A Z L O Ž E Nj E

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Preuzmite tekst obrazloženja, ovde

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 5) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje zaštitu i unapređivanje životinjskog sveta.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Briga o životinjama, odnosno zaštita dobrobiti životinja u savremenom društvu zauzima značajno mesto. Često se ističe da se stepen civilizovanosti jednog društva, ogleda u načinu na koji ono tretira životinje. Zaštita životinja prisutna je kako u visokorazvijenim zemljama Evrope, tako i u zemljama u tranziciji. Kod ovih poslednjih ona je postala aktuelno i značajno pitanje, nakon opredeljenja države i njenih građana za prihvatanje i potvrđivanje evropskih standarda i vrednosti.

Stanje zaštite životinja u Republici Srbiji je na nezadovoljavajućem nivou. Nedovoljna zainteresovanost i informisanost o neophodnosti zaštite životinja, nebriga i neprepoznavanje osnovnih potreba životinja, kao i implikacija koje neodgovoran odnos prema životinjama može imati na životni standard ljudi, veoma su prisutni u našoj zemlji. Obrazovni programi u našoj zemlji skoro uopšte ne posvećuju pažnju temama vezanim za zaštitu životinja. Pojam »zaštita životinja« odnosi se isključivo na očuvanje biodiverziteta i zaštitu životne sredine, dok se vrednost poput odgovornog odnosa prema životinjama kao jedinkama ne neguje u okviru obrazovnih programa. Pored toga televizijske i radijske emisije kao i novinski članci o dobrobiti i o potrebi zaštite životinja retko zaokupljaju pažnju medija ili najčešće potpuno izostaju. Problemima koji se javljaju između ljudi i životinja pristupa se nekritički, a razlozi se traže u samim životinjama i u prirodnim obrascima njihovog ponašanja, a ne u neodgovornom ili neprikladnom pristupu građana i društva prevenciji i rešavanju takvih problema.

Problemi zaštite životinja u Republici Srbiji moraju biti sagledani u svetlu višegodišnjeg ekonomskog, društvenog i političkog propadanja, nepostojanja odgovarajućih struktura uprave koji bi se temeljnije bavili ovim problemom, lošeg zakonodavstva, neadekvatnog finansiranja ovih aktivnosti, isključenja iz međunarodnih procesa, niskog nivoa opšte svesti i slabog nevladinog sektora. Sve ovo doprinelo je alarmantnom stanju zaštite životinja. Tako, u Republici Srbiji, država skoro i da se nije aktivno bavila zaštitom životinja. Ona je bila predmet interesovanja pojedinaca - entuzijasta, grupe građana i nevladinih organizacija. Neretko se na aktiviste iz ove oblasti gledalo sa izvesnom dozom podozrenja, čak i podsmeha, a vrlo često bilo je prisutno nerazumevanje države za njihove aktivnosti. Neorganizovan, nerazvijen i razjedinjen nevladin sektor, njegova slaba finansijska moć, nedostatak profesionalizma i stručnosti, predstavljaju posebnu prepreku za potpuniju zaštitu životinja u našoj zemlji.

Pored toga, neodgovoran odnos prema životinjama i nebriga o zaštiti dobrobiti životinja dovodi do niza problema koji se negativno odražavaju, ne samo na životinje, već i na čoveka. Ovo je posebno izraženo u sledećim slučajevima: napuštanje kućnih ljubimaca, odnosno zdravstveni, higijenski i ekološki problemi koji se vezuju za ove životinje; ugrožavanje bezbednosti ljudi i životinja od strane opasnih životinja, nepriznavanje rezultata ogleda koji se sprovodi u naučnoistraživačke svrhe, usled nepostojanja Etičkih komiteta koji bi odobrili ovakve oglede i sl.

Dobrobit životinja se sve više shvata kao značajan činilac kvaliteta proizvoda životinjskog porekla - činilac koji ima direktan uticaj na potrošačev izbor. Da bi izašli u susret potrošačima, zahtevaju se visoki standardi u pogledu dobrobiti životinja. Propisi koji postoje u našoj zemlji u vezi sa zaštitom životinja, kao i tradicionalna stočarska praksa više ne odgovaraju očekivanjima građana Srbije i potrošačima iz Evropske unije. Zbog toga Srbija mora otpočeti sa aktivnostima koje se tiču dobrobiti životinja kako bi ublažila opasnosti koje prete domaćoj privredi.

Zlostavljanje životinja je problem kom se mora posvetiti posebna pažnja. Pored toga što grubo narušava dobrobit životinja, ono je značajno i zbog toga što je povezano sa agresijom prema ljudima, psihopatološkim fenomenima, psihijatrijskim bolestima, kriminogenim ponašanjima i porodičnim nasiljem. Naime, istraživanja su pokazala da su deca i odrasli koji izvrše nasilje nad životinjama generalno skloniji da počine i mnoge vrste kriminogenih radnji. Takođe, u okviru porodičnog sistema zlostavljanje ljubimca je pokazatelj postojanja i drugih oblika porodičnog nasilja (nad ženama i decom), kao i pokazatelj ozbiljnosti i surovosti nasilnika u primeni fizičke agresije.

U našoj javnosti zlostavljanje životinja je dugo ignorisano kao relevantan društveni fenomen. Prvi korak ka njegovom prepoznavanju načinjen je nedavno, definisanjem zlostavljanja životinja kao krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine. Za ovo krivično delo predviđene su novčane kazne, odnosno kazna zatvora do šest meseci. Do donošenja novog Krivičnog zakonika, zlostavljanje životinja bio je prekršaj za koji je mogla da se izrekne kazna u visini od 500 do 1000 dinara. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama - ORCA je 19. marta 2005. godine usvojila Prvu Rezoluciju o zaštiti životinja u Srbiji i Crnoj Gori koju je, pored naših vodećih intelektualaca, Srpske akademije nauka i umetnosti - SANU, Univerziteta u Kragujevcu, brojnih nevladinih i drugih organizacija, podržao i predsednik Republike Srbije g. Boris Tadić.

U skladu sa principima i preporukama Prve rezolucije o zaštiti životinja, potrebno je da Republika Srbija započne proces unapređivanja pravne zaštite životinja, odnosno da na sveobuhvatan način reguliše oblast zaštite života i dobrobiti životinja, kroz definisanje prava životinja na život, u skladu sa biološkom vrstom i zakonom u Ustavu Republike Srbije; ratifikacijom Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka koji se koriste za eksperimentalne i druge naučne svrhe (ETS 123) i Evropske konvencije o zaštiti ljubimaca (ETS 125), kao i donošenjem Zakona o zaštiti dobrobiti životinja Republike Srbije i podzakonskih akata, kojima će biti bliže regulisani pojedini aspekti zaštite životinja.

Zakoni o zaštiti dobrobiti životinja su posledica civilizacijskih tekovina naroda izgrađivanih u odnosu na životinjski svet. Naime, na osnovu naučnih istraživanja u oblasti molekularne biologije, ekologije, evolucione biologije i neurofiziologije dokazano je da životinje poseduju iste osećaje kao čovek i da na nadražaje iz spoljašnje sredine ili iz samog organizma reaguju, istim fiziološkim reakcijama i promenama u ponašanju. Ovi naučni dokazi su u svim civilizovanim društvima promenili odnos čoveka prema životinjama. Možemo dakle reći, da su zakoni o zaštiti dobrobiti životinja najveće priznanje istaknutih svetskih naučnika iz pomenutih oblasti svim oblicima života na našoj planeti. Cilj ovakvih zakona je da spreči unižavanje životinja do nivoa mašina za proizvodnju hrane, bezosećajnih stvorenja za zabavu, predmeta za istraživanje nepotrebnog ili statističkih jedinica kojih treba da je što više u obradi naučnih rezultata.

Zakone o zaštiti dobrobiti životinja, kao posebne pravne akte, poseduju sve zemlje Evropske unije i znatno su stariji od ove institucije. Pored sprečavanja nehumanog odnosa čoveka prema životinjama, oni postoje s ciljem unificiranja kriterijuma gajenja i iskorišćavanja životinja na teritoriji zemalja članica. Zajedničko stanovište EU jeste, da je sa zemljom kandidatom, do dana priključenja zajednici, nužno potpuno uskladiti propise o zaštiti životinja sa pravnim redom Evropske unije. Ovaj segment zakonodavstva je značajan element kod postizanja poverenja javnosti u proizvodnju hrane, kao i kod sprečavanja toga da razlike između država članica u vezi sa zaštitom životinja ne prouzrokuju nejednake uslove konkurencije i tako se štetno odraze po funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Na tim osnovama zemlja kandidat izrađuje detaljne planove prestrukturiranja sektora stočarstava, uključujući potrebne investicije na osnovu zahteva pravnog sistema EU. Dakle, Zakon o zaštiti dobrobiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju, između ostalog jer:

- pri izvozu proizvoda animalnog porekla, zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača;

- pri izvozu lekova, zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, što garantuje postojanje Zakona o zaštiti dobrobiti životinja;

- pri izvozu kozmetičkih sredstava, zemlja uvoznica zahteva da kozmetičko sredstvo nije testirano na životinjama;

- pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta i univerziteta, naučnik je obavezan da dobije dozvolu Etičkog komiteta za zaštitu oglednih životinja. Jedino je takav naučni rezultat validan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka.

Sve su to dodatni razlozi zadonošenje Zakona o zaštiti dobrobiti životinja u našoj zemlji. Samo na ovaj način, uz adekvatno propisan nadzor koji garantuje dosledno sprovođenje ovog pravnog akta, može se obezbediti efikasna zaštita životinja i ispuniti značajan uslov za integraciju naše zemlje u savremene tokove razvijene i ujedinjene Evrope.

Visok nivo svesti preduslov je da bi se postigao krajnji cilj - zajednički i skladan suživot ljudi i životinja u cilju prosperiteta budućih generacija. To jasno ukazuje da je zaštita životinja, pre svega društveno pitanje i socijalna kategorija koja ima puno pojavnih oblika (obrazovni, informativni, kulturni itd.), koje možemo koristiti kako bi se postigao ekonomski napredak, ali uz poštovanje, brigu i odgovoran odnos prema životinjama. Donošenje Zakona o zaštiti dobrobiti životinja stvara novi okvir za zaštitu životinja i novi pristup tom pitanju u našoj zemlji. Na ovaj način se jasno pokazuje našim građanima i celom svetu da se Republika Srbija opredelila u pravcu zaštite dobrobiti životinja i prihvatanja i potvrđivanja vrednosti savremenog društva.

U našem pravnom sistemu nekoliko zakonskih propisa ima i odredbe koje se odnose na zaštitu životinja:

- Zakon o organskoj poljoprivredi (»Službeni list SRJ« broj 28/00)

- Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 91/05)

- Zakon o merama za unapređenje stočarstva (»Službeni glasnik RS«, br. 61/91, 53/93, 67/93 i 48/94.)

- Krivični zakonik (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05)

- Zakon o prekršajima javnog reda i mira (“Službeni glasnik RS” /92)

Takođe, način držanja i zaštite životinja regulisani su i odlukama koje donose jedinice lokalne samouprave.

Naša zemlja je ratifikovala dve konvencije Saveta Evrope koje se odnose na zaštitu dobrobiti životinja koje su, u skladu sa monističkim pristupom važenja međunarodnih ugovora, sastavni deo unutrašnjeg pravnog sistema, i to:

1. Evropska konvencija o zaštiti životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima (ETS 87)

Uredba o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu životinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima (“Službeni list SRJ”, međunarodni ugovori, broj 6/96)

Datum ratifikacije: 28.02.2001. godine

Datum ulaska u proceduru: 29.08.2001. godine

2. Evropska konvencija o zaštiti životinja za klanje (ETS 102)

Uredba o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu životinja za klanje ("Službeni list SRJ", međunarodni ugovori, broj 6/96)

Datum ratifikacije: 28.02.2001. godine
Datum ulaska u proceduru: 29.08.2001. godine

Pored toga Srbija i Crna Gora je uputila pismo o namerama o pristupanju Evropskoj konvenciji o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu (ETS 65) i Protokolu uz ovu konvenciju (ETS 103), te očekuje poziv za pristupanje. Iz Saveta Evrope je potvrđeno da se očekuje da Konvencija i prateći protokol budu revidirani do kraja 2002. godine, i u tom smislu sugerišu da sačekamo reviziju i pristupimo revidiranoj konvenciji. Ipak 1992. godine donet je Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu i Protokola kao dodatka Konvenciji o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu ("Sl. list SRJ", međunarodni ugovori, broj 1/92).

Navedeni pravni propisi u oblasti zaštite životinja u Republici Srbiji su nedovoljni i ne služe adekvatnoj i potpunoj zaštiti dobrobiti životinja jer:

- se ne zasnivaju na premisama zaštite dobrobiti životinja i ne odnose se na sve životinjske vrste;

- nisu precizno formulisani;

- nisu na odgovarajući način institucionalno podržani, što u velikoj meri sprečava njihovo sprovođenje;

- ih javnost ne prepoznaje kao relevantne;

- nemaju sankcije čiji je cilj generalna i specijalna prevencija;

- se navedene ratifikovane konvencije ne primenjuju;

- nisu usaglašeni sa propisima Evropske unije.

Dakle, razlog za donošenje Zakona o zaštiti dobrobiti životinja sadržan je u potrebi da se na sveobuhvatan način reguliše ova oblast.

U tekst Nacrta zakona o zaštiti dobrobiti životinja ugrađeni su elementi propisa Saveta Evrope i Evropske unije koji se odnose na zaštitu dobrobiti životinja:

1. Životinja koje se uzgajaju u svrhu proizvodnje sa:

Konvencijom o zaštiti životinja koje se drže, odnosno reprodukuju na poljoprivrednim gazdinstvima ETS 087,

Direktivom Saveta 98/58/EEZ o zaštiti životinja koje se drže, odnosno reprodukuju na poljoprivrednim gazdinstvima,

Odlukom Komisije 2000/50/EZ o minimalnim zahtevima za inspekcijske preglede gazdinstva na kojima se životinje drže, odnosno reprodukuju u svrhu proizvodnje,

Direktivom Saveta 91/629/EEZ o minimalnim standardima za zaštitu teladi,

Direktivom Saveta 91/630/EEZ o minimalnim standardima za zaštitu svinja,

Direktivom Saveta 1999/74/EZ o minimalnim standardima za zaštitu kokošaka nosilja,

Direktivom Komisije 2002/4/EZ o registraciji objekata za kokoške nosilje.

2. Životinja pri klanju i usmrćivanju sa:

Konvencijom o zaštiti životinja pri klanju i usmrćivanju ETS 102 i

Direktivom Saveta 93/119/EZ o zaštiti životinja pri klanju i usmrćivanju.

3. Životinja u prevozu sa:

Konvencijom o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu ETS 065

Revidiranom Konvencijom o zaštiti životinja u međunarodnom prevozu ETS 193,

Direktivom Saveta 91/628/EEZ o zaštiti životinja u prevozu,

Uredbom Saveta (EZ) 1255/97 o minimalnim standardima Zajednice kojima moraju udovoljiti odmorišna mesta za životinje i izmeni plana puta iz Direktive 91/628/EEZ,

Uredbom Saveta (EZ) 411/98 o dodatnim standardima zaštite životinja koji se odnose na drumska prevozna sredstva za prevoz životinja na putovanjima dužim od 8 sati,

Uredbom Saveta (EZ) 1040/2003 kojom se menja Uredba (EZ) 1255/97 s obzirom na upotrebu odmorišnih mesta za životinje i

Uredbom Saveta (EZ) 1/2005 o zaštiti životinja u prevozu.

4. Divljih životinja u zoološkim vrtovima sa:

Direktivom Saveta 1999/22/EZ o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima.

5. Životinja koje se koriste za sprovođenje ogleda sa:

Konvencijom o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge naučne svrhe ETS 123 i

Direktivom Saveta 86/609/EEC, i

6. Kućnih ljubimaca sa:

Konvencijom o zaštiti kućnih ljubimaca ETS 125.

Pored toga pri izradi Nacrta zakona o zaštiti dobrobiti životinja konsultovani su propisi zemalja članica Evropske unije (Austrija, Nemačka, Slovenija i Mađarska), zemalja u tranziciji (Hrvatska) i drugih zemalja (Kina, Kanada ...).

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Osnovne odredbe (čl. 1-8) - propisuje se uređivanje zaštite dobrobiti životinja, prava, obaveze i odgovornost pravnih i fizičkih lica za zaštitu životinja, pravila postupanja sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja.

Ovim odredbama utvrđuje se da je cilj zakona da se pomogne i unapredi zaštita jedinki životinjskog sveta, razvije i unapredi čovekova svest u pravcu poštovanja, brige i odgovornog odnosa prema životinjama, kao i da utvrdi pravila za zaštitu životinja.

Predloženi zakon odnosi se na sve životinje koje su u stanju da osete bol, patnju, strah i stres - kičmenjake i beskičmenjake, osim čoveka.

Zakonom se predviđa da sistem zaštite, u okviru svojih nadležnosti, obezbeđuju: Republika, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost u vezi sa životinjama, naučne, obrazovne i stručne organizacije i druge javne službe, građani, grupe građana, njihova udruženja, odnosno druge organizacije.

Utvrđena su i sledeća osnovna načela zaštite životinja: univerzalnosti bola, brige o životinjama, povezanosti, integralnosti, posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, prevencije i predostrožnosti, odgovornosti vlasnika, odnosno držaoca, supsidijarne odgovornosti, primene podsticajnih mera, informisanja i učešća javnosti, kao i značenje pojedinih izraza i pojmova koji su upotrebljeni u zakonu.

Opšta zaštita životinja (čl. 9-31) - propisuje se obaveza čoveka da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi od njega. Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da životinji obezbedi takve životne uslove koji odgovaraju njenoj vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizičkim, biološkim, proizvodnim specifičnostima, osobinama u ponašanju, odnosno zdravstvenom stanju životinje. Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život i dobrobit svoje životinje, kao i za eventualnu štetu koju ona može naneti drugim licima i životinjama.

Propisuje se pošteda i zabrana zlostavljanja životinja, što znači da niko ne sme da prouzrokuje bol, patnju, strah i stres, povredu i bolest, odnosno smrt životinjama, da narušava fizičku, psihičku, odnosno genetsku celovitost životinje, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom.

Zlostavljanje životinje, u smislu ovog zakona podrazumeva zanemarivanje životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba, fizičko, psihičko zlostavljanje životinje i svaki postupak sa životinjom kojim joj se nanose negativni telesni, odnosno emocionalni osećaji, suprotno odredbama ovog zakona.

Zakonom se, između ostalog, zabranjuje:

- lišavanje života životinje, osim u slučajevima i na način propisan zakonom;

- držanje, odnosno reprodukcija životinje na način koji im nanosi bol, patnju, strah i stres, kao i uvoz,

- prodaja životinje, odnosno sirovina i proizvoda od životinja koje se drže, odnosno reprodukuju na ovaj način;

- nasilno hranjenje životinje, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe;

- čupanje perja živoj životinji, ako to nije u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe;

- držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože;

- organizovanje i održavanje borbi između životinja ili između životinja i ljudi, odnosno organizovanje klađenja i klađenje, kao i prisustvovanje borbama;

- napuštanje životinja;

- doping životinja.

Predlaže se da izložbe, takmičenja i druge predstave i vidovi zabave sa životinjama mogu da se organizuju samo ako ne ugrožavaju život i dobrobit životinja i uz dozvolu koju izdaje nadležno ministarstvo.

Korišćenje životinje radi izrade kinematografskih dela, u propagandne i u druge svrhe može se obavljati uz dozvolu koju izdaje nadležno ministarstvo, pod uslovom da se životinja ne zlostavlja radi izrade kinematografskih dela, u propagandne i u druge svrhe.

Obuku životinja može obavljati pravno, odnosno fizičko lice koje ispunjava uslove za njeno sprovođenje, ne obučava životinju na način štetan za njen život i dobrobit i poseduje dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Dozvolu izdaje nadležno ministarstvo.

Zakon propisuje da korišćenje životinje za rad mora biti primereno njenoj vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim mogućnostima (kondicionom i zdravstvenom stanju), kao i da se za rad ne smeju koristiti bolesne, povređene, iznemogle, bremenite, vrlo stare ili vrlo mlade životinje.

Predviđena je obaveza za vlasnika, odnosno držaoca životinje da pravovremeno obezbediti veterinarsku pomoć životinji, odnosno zbrinjavanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja.

Intervenciju na životinji kojom se narušava fizička, psihička, odnosno genetička celovitost životinje može obavljati jedino veterinar, a u naučnoistraživačke svrhe i ovlašćeni naučni radnik. Za obavljanje bolne intervencije na životinji obavezna je upotreba anestezije, a u postoperativnom toku analgezije.

Nacrtom zakona se zabranjuje obavljanje intervencije radi promene spoljašnjosti ili identiteta životinje, prikrivanja telesnih mana i starosti, odnosno delimična ili potpuna amputacija pojedinih delova životinjskog tela (npr. sečenje i skraćivanje repa kod svih životinja, osim kod prasadi mlađih od osam dana, sečenje ušne školjke, odstranjivanje glasnih žica, sečenje kandži i uklanjanje otrovnog zuba i dr.).

Nacrt zakona određuje da se životinja može lišiti života samo iz opravdanih razloga i pod određenim okolnostima. Opravdani razlozi i određene okolnosti za lišavanje života životinje jesu: ako je neizlečivo bolesna, odnosno povređena, radi obezbeđivanja proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, u načunoistraživačke svrhe, ako se sprečava širenje, suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti i dr.

Lišavanje života životinje mora se sprovesti samo na način koji prouzrokuje potpuni gubitak svesti ili trenutnu smrt, i to od strane veterinara, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Ovim nacrtom zakona obrazuje se Nacionalni savet za zaštitu životinja Republike Srbije radi praćenja stanja i unapređivanja zaštite životinja. Nacionalni savet imenuje i razrešava Vlada na predlog nadležnih ministarstava: Ministarstva nadležnog za veterinarstvo, ministarstva nadležnog za nauku, ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine i ministarstva nadležnog za prosvetu.

Nacionalni savet prati stanje i razvoj na području zaštite životinja, razvoj naučnih i stručnih saznanja u oblasti zaštite životinja, inicira donošenje strategije zaštite životinja u Republici i sl.

Posebna zaštita dobrobiti životinja (čl. 32 - 86) odnosi se na zaštitu životinja pri držanju, odnosno reprodukciji, prevozu i klanju, kao i na zaštitu oglednih životinja, kućnih ljubimaca, napuštenih i izgubljenih životinja, divljih životinja u zatočeništvu i na prirodnim staništima i držanje opasnih životinja.