Utvrđivanje novih krivičnih dela u Krivičnim zakonicima Republike Srbije i Republike Crne Gore koja sveobuhvatno štite životinje od zlostavljanja

Životinje imaju nervni sistem koji je u stanju da oseti bol, patnju, strah, paniku, sigurnost i udobnost. Ova činjenica je moralna i naučna osnova njihove zaštite, koja obavezuje čoveka, kao razumno biće, da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti.

Zlostavljanje životinja se može definisati kao „...socijalno neprihvatljivo ponašanje koje namerno izaziva nepotreban bol, patnju ili distres i/ili smrt životinje...“. Zlostavljanje životinja podrazumeva zanemarivanje i fizičko zlostavljanje, ali i seksualno i psihološko zlostavljanje.

Oblici zlostavljanja su:

• Namerna okrutnost ili zlostavljanje, kada osoba namerno lišava životinju hrane, vode, smeštaja, socijalizacije ili veterinarske nege ili zlonamerno muči, sakati, povređuje ili ubija životinju. Osobe koje su namerno okrutne prema životinjama i uživaju u tome što im nanose bol.

• Zanemarivanje, kada osoba nije u stanju da obezbedi životinji adekvatan smeštaj, hranu, vodu, pažnju, higijenu ili veterinarsku negu. Slučajevi zanemarivanja su pre propusti nego aktivno činjenje i ne pričinjavaju zadovoljstvo osobi.

• Borbe životinja, kada se dve ili više specijalno odgajane životinje stave u ograđen prostor da se međusobno bore, a radi zabave i klađenja gledalaca.

• Gomilanje (hordašenje), je skupljanje većeg broja životinja, pri čemu vlasnik moće da zadovolji samo najminimalnije standarde ishrane, higijene i veterinarske nege i ne uspeva da reaguje na pogoršavanje stanja životinja i/ili staništa.

• Napuštanje, kada životinje čiji opstanak zavisi od čoveka, a naročito životinje opasne po okolinu, vlasnik otera, napusti ili odbaci

Nasilje nad životinjama, pored toga što grubo krši principe zaštite životinja, značajno je i kao indikator agresije prema ljudima, psihopatoloških fenomena i psihijatrijskih bolesti, porodičnog nasilja, kriminogenog ponašanja. Zlostavljanje životinja najčešće je samo vrh ledenog brega različitih obika agresivnog i destruktivnog ponašanja.

Naučna istraživanja su pokazala da:

- su deca i odrasli koji izvrše nasilje nad životinjama generalno skloniji da počine nasilje nad ljudima i druge kriminogene radnje,

- zlostavljanje životinja u okviru porodičnih sistema može biti pokazatelj postojanja drugih oblika nasilja u porodici (najčešće nad ženama i decom) i pokazatelj ozbiljnosti i opasnosti nasilnika,

- izloženost nasilju nad životinjama dodatno traumatizuje žrtve i desenzitira ih na agresiju,

- agresija prema životinjama može biti značajan dijagnostički indikator razvoja i postojanja psihopatološkog ponašanja.

Zbog toga, zlostavljanje životinja ne treba sagledavati kao zasebnu kategoriju, gde je samo životinja žrtva, več ga treba posmatrati u kontekstu mnogo šire slike nasilja kao najčešće neprepoznatu komponentu destruktivnog ponašanja. Sudije, psihijatri, socijalni radnici, veterinari, policija i svi ostali koji se u svom radu susreću sa zlostavljanjem životinja, ne smeju ignorisati nasilje nad životinjama kao signale potencijalnog antisocijalnog ponašanja.

Takodje, ističemo da je značajno da svaki građanin prepozna, spreči sve oblike zlostavljanja životinja i da prijavi nadležnim organima i društvima za zaštitu životinja.

Do 2006. godine, zlostavljanje životinja je u našoj zemlji bio prekršaj koji sankcionišu Zakon o veterinarstvu, Zakon o prekršajima javnog reda i mira, kao i odluke o držanju domaćih životinja lokalnih samouprava. Niske kazne za ovaj prekršaj (500-1000 dinara) kao i neadekvatan nadzor, doveli su do toga da skoro nikada nije izrečena kazna za ta nedela, koja je inače veoma niska.

Svedoci smo čestih slučajeva teških oblika zlostavljanja životinja, kao što su sakaćenja, oslepljivanja, kamenovanja, spaljivanja i druge svirepe metode. S druge strane, u društvu vlada visoka tolerancija prema takvom ponašanju, a zabrinjavajuće je što, prema podacima koje posedujemo, u velikom procentu maloletna lica, odnosno deca, zlostavljaju životinje.

Sa druge strane, kod nas javnost nije upoznata sa postojanjem veze izmedju nasilja prema životinjama i ljudima.

	Primer: 2003. godine na Ceraku u Beogradu, čovek je pred velikim brojem dece, usmrtio kuju koja je dojila štence, i to sa motkom u koju su bili zakucani ekseri. Da ostavimo na stranu da taj čovek nikada nije kažnjen, nameće se pitanje da li je iko razmišljao kako je takva scena nasilja mogla da utiče na decu koja su posmatrala kako njihovog ljubimca neko surovo ubija?!

Nažalost, ovaj stravičan primer nije usamljen, jer se slična zlodela  zapravo i odvijaju na javnim mestima.

Zbog toga tražimo da se takva nedela tretiraju kao težak prekršaj - krivično delo za koje sledi adekvatna kazna.

Od prvog januara 2006. godine, zlostavljanje životinja u Srbiji označeno je kao krivično delo: »ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do šest meseci« (čl. 269. Krivičnog zakonika RS, Sl. glasnik 85/05, od 29.9.2005.).

Iako je ovo značajan korak u ovoj oblasti, smatramo da bi u cilju efikasnije borbe protiv nasilja, kao i drugih negativnih pojavu u društvu (problem pasa lutalica i sl.) neophodno ovu materiju sveobuhvatno definisati, odnosno povećati kazne.

S tim u vezi, za krivična delo iz ove oblasti, neophodno je definisati i:

-  napuštanje životinja, kao jedan od glavnih razloga za nastanak pasa lutalica, i svih zdravstvenih, ekoloških i higijenskih problema vezanih za postojanje ovih životinja (ovo se posebno odnosi na životinju koja može biti opasna po okolinu)

-   borbe između životinja ili između životinja i ljudi (njihovo organizovanje i održavanje, klađenje, držanje, gajenje, obuka, prodaja, prisustvo ovim borbama i drugo)

- hordašenje (sakupljanje i gomilanje većeg broja životinja, pri čemu vlasnik može da zadovolji samo najminimalnije standarde ishrane, higijene i veterinarske nege i ne uspeva da reaguje na pogoršavanje stanja životinja i/ili staništa)

Takođe smatramo da bi kazne morale biti strožije kada je u pitanju svirepo i namerno zlostavljanje životinja, proutivzakonit lov i ribolov (trenutno je previđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci).